1
10
194
-
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/37856f4f83b9462fa387ce1711501d9f.docx
ab83c464ef64c2cc8905fbcc96592a10
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/27266712962eed55c384ddd2c7b8db0c.pdf
5d1fd6c7d50fee4c944c0b2970e0894f
PDF Text
Text
ИМПЛИКАЦИЈЕ ПДЛУКА МЕХАНИЗАМА ПДЛУЧИВАОА И
ФУНКЦИПНИСАОА ЕУ НА БиХ
мр Стеван Дакић
Еврппски дефендплпгија центар Баоа Лука
мр Предраг Пбренпвић
Еврппски дефендплпгија центар Баоа Лука
Апстракт:
У раду се гпвпри п ппследицама
дпнијетих пдлука
механизама пдлучиваоа и
функципнисаоа пргана Еврппске Уније а ппсебнп п
мпгућим штетним ппследицама на Бпсну и
Херцегпвину пп чланству у пву регипналну
прганизацију Овп је један пд ппкушаја надам се не и
безуспјешан кап мнпги раније приказиваоа и
ствараоа слике п мпгућим превасхпднп штетним
ппследицама пп БиХ дпнијетих пдлука и механизмима
пдлучиваоа у ЕУ у кпнтексту механизама пдлучиваоа
у Бпсни и Херцегпвини а превасхпднп пне кпји би били
у супрптнпсти са интересима кпнститутивних
нарпда у БиХ Оснпвнп је питаое да ли ћемп мпћи
пдгпвприти слпженим захтјевима и механизмима
пдлучиваоа у ЕУ пбзирпм на јпш слпженије у БиХ
Кључне ријечи:
Еврппска Унија,
механизми
пдлучиваоа,
функципнисаое ЕУ
�Стеван Дакић Предраг Обреновић
�ИМПЛИКАЦИЈЕ ПДЛУКА, МЕХАНИЗАМА ПДЛУЧИВАОА
И ФУНКЦИПНИСАОА ЕУ НА БиХ
УВПД
У дпсадащопј теприји и пракси када се гпвпри п Еврппскпј Унији ЕУ увјек
се гпвпри у суперлативу пднпснп п ппзитивним импликацијама кпје се дещавају
када једна држава ппстане пунпправна шланица Затп кап пплазну хипптезу за
израду пвпг рада узели смп већ усвпјене пдлуке те механизме пдлушиваоа и
функципнисаоа ЕУ за кпје сматрамп да мпгу имати щтетан ппшетни утицај на већи
дип друщтвенпг живпта у БиХ те да ће бити маргинализпван утицај БиХ кап мале
земље на дпнпщеое пдлука и функципнисаое ЕУ щтп указује на пптребу
пзбиљних предприпрема и припрема БиХ за перипд будућег шланства у ЕУ
Ппсебна пажоа у пвпм раду ће бити усмјерена према мпгућим
негативним ппследицама у прпцесу пдлушиваоа и функципнисаоа кпје дпнпси
шланствп у ЕУ са псвртпм на щире ппследице тих негативнпсти
Другим ријешима у кпнтексту шланства БиХ у ЕУ пвај рад ће ппнудити
приказ дијела прпцедура дпнпщеоа пдлука на нивпу ЕУ те примарнп мпгуће
негативнпсти кпје би се мпгле пдразити на БиХ услед неприпремљенпсти нащих
унутращоих слабпсти и једнпставнп мпгућнпсти да не будемп мпгли испуоавати
преузете пбавезе збпг слпженпсти механизама пдлушиваоа и функципнисаоа у
БиХ
Механизми пдлушиваоа и функципнисаоа ЕУ су пд ппсебнпг знашаја за
БиХ из разлпга и пптребе истраживаоа пвпг прпблема какп би се предупредиле
или смаоиле мпгуће щтетне ппследице пунпправнпг шланства БиХ у ЕУ јер ппстпји
бпјазан да ли ћемп уппщте мпћи пдгпвприти пвим пбавезама а за нас и
изазпвима пбзирпм да и сами у БиХ имамп изузетнп пунп прпблема кпд
дпнпщеоа пдлука пдлушиваоа и функципнисаоа билп закпнпдавне или пргана
изврщне и судске власти
Акп буде дпбрп лакп ће се нарпди БиХ навићи на оега али акп укупнп
стаое буде гпре пд садащоег пнда ће знашити да је академска заједница
сапдгпвпрна са пплитишким елитама затп щтп није имала превизију и визију нащег
дпбра или зла у ЕУ
Пдлучиваое у Савјету министара ЕУ према актуелнпм Угпвпру из
Лисабпна
Анализирајући прпцесе дпнпщеоа пдлука на нивп ЕУ закљушујемп да се
већина пдлука дпнпси ппступкпм сапдлушиваоа између Еврппскпг парламента и
Савјета министара Еврппске уније у кпјима ће БиХ када ппстане шланица имати
�Стеван Дакић Предраг Обреновић
свпје представнике Такпђе ппсебнп знашајну улпгу пкп предлагаоа и правних
иницијатива има Кпмисија ЕУ кпја ппстпји кап изврщни прган да би независнп
заступала ЕУ Кпмисија ЕУ прпвпди пплитике ЕУ пбезбјеђује изврщеое бучета
управља прпграмима ЕУ представља ЕУ у међунарпдним пднпсима и кпнтрплище
примјену угпвпра на прпписан нашин
Савјет министара Еврппске уније је дп сада бип централни закпнпдавни
прган у вепма слпженпм прпцесу дпнпщеоа пдлука у пквиру пве регипналне
прганизације сада већ правнпг лица скпрп супердржаве кпнфедералнп
федералнпг типа Прпцес пдлушиваоа на нивпу ЕУ се развип пд једнпгласнпг
пдлушиваоа кпји је са интегративним прпцесима унутар ЕУ у већини слушајева
замијеоен пдлушиваоем квалификпванпм већинпм енергетика пплитика азила
имиграције правпсудна сарадоа у грађанским стварима култура и др
Истпвременп пптребна квалификпвана већина за дпнпщеое већине пдлука се
Угпвпрпм из Лисабпна приближила прпстпј већини щтп представља сущтинску
прпмјену у нашину пдлушиваоа у ЕУ
Наиме Угпвпр из Лисабпна има сущтинске прпмјене у нашину гласаоа у
Савету министара ЕУ у већем брпју пбласти у кпјима се пдлушује или ће се
пдлушивати већински пп ппщтем правилу да ће Савјет министара ЕУ пдлушивати
квалификпванпм већинпм псим укпликп Угпвпрпм није прпписанп другашије кап
нпр у пбластима ппреза и пдбране гдје се пдлуке и даље дпнпсе једнпгласнп
Ппред ппвећаоа брпја пбласти у кпјима се пдлушује већински знашајнп се
прпмијенила и квалификпвана већина неппхпдна за дпнпщеое пдлука јер
Угпвпрпм се прпписује да ће квалификпвана већина бити дефинисана кап најмаое
држава шланица Савјета министара ЕУ укљушујући бар
пд оих и државе
шланице кпје имају бар
пппулације Уније Када анализирамп видимп да се
квалификпвана већина пд
шланпва Савјета приближила прпстпј већини с тим
да ппстпје два услпва за примјену такве већине а први је да пдлуку мпрају
ппдржати државе кпје имају бар
пппулације ЕУ свих држава шланица и оиме
се щтите интереси великих држава и пнемпгућују кпалиције малих држава дпк
се са друге стране интереси малих држава щтите услпвпм да се неће сматрати
да је квалификпвана већина пстварена укпликп бар шетири државе не буду прптив
пдређене пдлуке шиме се пнемпгућава великим државама да блпкирају пдређену
пдлуку без пбзира щтп имају
пппулације ЕУ Прптпкпл
уз кпнсплидпвану
верзију Угпвпра п Еврппскпј унији и Угпвпра п функципнисаоу Еврппске уније
предвиђа да када предлагаш пдлука Савјету министара ЕУ није Кпмисија или
Виспки представник ЕУ квалификпвану већину шини
држава шланица кпје
представљају најмаое
станпвнищтва ЕУ
�ИМПЛИКАЦИЈЕ ПДЛУКА, МЕХАНИЗАМА ПДЛУЧИВАОА
И ФУНКЦИПНИСАОА ЕУ НА БиХ
Такпђе Прптпкпл предвиђа и мпгућнпст мијеоаоа пдредби п гласаоу
Савјета и тп кпнсензуспм држава шланица шиме је дп
гпдине а мпжда и
дп
гпдине пстављена мпгућнпст да се државе шланице ЕУ дпгпвпре да
ли пписанп пдлушиваое у Савету министара ЕУ најбпље пдгпвара оихпвим
интересима и да ли је мпгуће дпгпвприти ефикаснији мпдел Гасми
Узимајући у пбзир све прпблеме кпји се мпгу јавити кпд реализације дпнесених
пдлука у пракси се настпји да већина пдлука буде дпнесена кпнсензуспм или
кпмпрпмиспм јер се настпје избјећи ситуације у кпјима би већина држава маоини
наметала рјещеоа щтп би дугпрпшнп мпглп дпвести дп несугласица и
незадпвпљства унутар ЕУ па и дезинтегративних прпцеса
Угпвпр из Лисабпна ппвећава утицај Парламента и Кпмисије у пднпсу на
Савета министара ЕУ а требап би ппвећати ефикаснпсти система пдлушиваоа у
пквиру Еврппске уније дпнијети знашајнију улпгу еврппских странака и група
грађана наспрам бирпкратије итд али је тп све далекп пд мпгућнпсти кпје пружа
неппсредна демпкратија
Дпбре стране чланства у ЕУ
Брпјна истраживаоа јавнпг моеоа у БиХ гпвпре да би пвпг мпмента
пгрпмна већина грађана БиХ дакле у пба ентитета гласала за улазак БиХ у
Еврппску Унију
Кап мпгућу ппзитивну страну евентуалнпг шланства БиХ у ЕУ грађани
најшещће ппмиоу заједнишкп еврппскп тржищте рада на кпјем би радници из БиХ
мпгли кпнкурисати пбзирпм да се гпдищое прпсјешнп птвара
милипна нпвих
радних мјеста иакп су свјесни да је квалификаципна структура нащих радника
прилишнп лпща и неприлагпђена за еврппскп тржищте радне снаге
Кап друга ппзитивна ствар мпже се рећи да би БиХ дпбијала гпдищоу
квпту средстава из ЕУ фпндпва а са друге стране би била привлашнија страним
улагашима јер уласкпм у ЕУ кап равнпправна шланица БиХ тржищте би ппсталп јпщ
привлашније сигурније и приступашније БиХ би пп екпнпмским ппказатељима
била најсирпмащнија држава ЕУ али са друге стране распплаже људским
ресурсима прпстпрпм и прирпдним бпгатствима малим прпстпрним изласкпм на
Јадранскп мпре има ппвпљан геппплитишки пплпжај и најкраћи кппнени пут
земаља централне и дијела истпшне Еврппе дп Јадранскпг мпра те нивп за сада
Дпступнп на
�Стеван Дакић Предраг Обреновић
непрпцијеоених прирпдних бпгатства и енергетских пптенцијала кпји су дпбра
претппставка за ствараое бпгатства БиХ грађана Да би се искпристили пви
пптенцијали пптребан је капитал савремена технплпгија кпју ппсједују земље ЕУ
али се пд БиХ тражи да има савременп пбразпван меначмент кпји би крпз
прганизацију БиХ друщтва искпристип једнпм пружену истпријску щансу
ЕУ је усппстављена с намјерпм да се велике еврппске силе кпје су
међуспбнп ратпвале вјекпвима никада вище пружанп не сукпбе дакле ЕУ
псигурава мир и за зараћене и ппсвађане нарпде у БиХ щтп би мпжда и била
највећа преднпст пд шланства у ЕУ
Чланствпм БиХ у ЕУ сви предуслпви за ствараое бпљег и бпгатијег живпта
у БиХ биће на вищем нивпу негп сада пбзирпм на распплпживе пптенцијале и
мпгућнпсти Укљушиваоем у јединственп еврппскп тржищте са слпбпдним
прптпкпм капитала технплпгије и радне снаге зауставиће се тренд релативнпг
запстајаоа БиХ БиХ има велике пптенцијале али дп сада није успјела кпнкурисати
на еврппскпм и свјетскпм тржищту јер нема ппшетни капитал кпјим би пптенцијале
ставила у функцију а тај ппшетни капитал нуди јпј ЕУ и сада зависи да ли ће БиХ
меначмент и пплитишари пве мпгућнпсти искпристити на прави нашин
Мнпги струшоаци сматрају да је ЕУ рјещеое за све БиХ прпблеме те да ће
управп у Еврппскпј Унији БиХ развити свпј пптпуни пптенцијал јер иакп је БиХ
мала земља пна мнпгп тпга мпже ппнудити
Превелика пшекиваоа нарпда и пплитишара пд шланства у ЕУ мпгу истп
такп дпвести дп јпщ већих разпшареоа укпликп се не изврще адекватне
предприпреме и припреме БиХ за шланствп у пвакп пзбиљнпј и слпженпј
прганизацији
БиХ мпра предузети кпраке на јаснијем прпфилисаоу свпјих интереса какп
би щтп ефектније заступала свпје интересе на нивпу ЕУ јер је сасвим извјеснп да у
пвпм свијету глпбализације мпже пстварити бпље интересе прекп ЕУ негп да
пстане сампстална и изван пве регипналне прганизације
Фпрмалнп ппсматранп БиХ би уласкпм прекп свпји представника у
институцијама ЕУ мпгла активнп утицати на прпцесе дпнпщеоа пдлука на
креираое пдлука щтитећи и заступајући свпје интересе
Такпђе фпрмалнп ппсматранп БиХ ће кап и друге државе шланице ЕУ
имати у Еврппскпј Кпмисији свпг представника задуженпг за неку пбласт јавних
пплитика ЕУ БиХ ће у слушају гласаоа квалификпванпм већинпм щтп је једини
�ИМПЛИКАЦИЈЕ ПДЛУКА, МЕХАНИЗАМА ПДЛУЧИВАОА
И ФУНКЦИПНИСАОА ЕУ НА БиХ
сппрни мпменат у прпцесу пдлушиваоа на нивпу у Савјету министара ЕУ и
Еврппскпм савјету имати прпппрципналнп гласпва скпрп кап Хрватска Слпвашка
Литванија и Ирска или у најгпрем слушају маое за један пд оих тј щест щтп
зависи пд резултата ппписа и брпја ппписаних станпвника у БиХ
Накпн ратификације приступнпг угпвпра и уласка у ЕУ а у зависнпсти пд
резултата ппписа БиХ ће на ппщтим избприма бирати свпјих не маое пд
парламентараца у Еврппски парламент Инаше брпј парламентараца у Еврппскпм
парламенту није дугпрпшнп шврстп пдређен и мпгап би се мијеоати кап и брпј
парламентараца свих других држава шланица ЕУ п шему пред сваке избпре
пдлушује Еврппски парламент стим да је брпј парламентараца према Лисабпнскпм
угпвпру фиксиран на
и предсједника Парламента ЕУ
На избприма за Еврппски парламент примјеоује се принцип ппадајуће
прпппрципналнпсти при избпру ппсланика шија се сущтина састпји у тпме да
државе са маое станпвника има утјещну већу релативну заступљенпст такп да
велике државе један ппсланик прпппрципналнп представља скпрп дуплп вище
станпвника пд БиХ ппсланика и ппсланика малих држава
БиХ ће имати пп једнпг судију у Еврппскпм суду правде Ппщтем суду и
Ревизпрскпм суду У скупщтини Еврппске централне банке БиХ ће је представљати
гувернер Централне банке БиХ кпји ће накпн уласка у еврпзпну ппстати и бити
шлан Савјета гувернера у пквиру Еврппске централне банке БиХ ће на
министарскпм нивпу бити представљена у Управнпм савјету гувернера Еврппске
инвестиципне банке Тпкпм прегпвпра п пријему у ЕУ биће пдређен брпј
представника БиХ у Екпнпмскпм и спцијалнпм пдбпру и Пдбпру регија кап
савјетпдавним тијелима ЕУ а кпји се бирају на шетверпгпдищои мандат
Евидентнп је да ће са шланствпм у ЕУ БиХ бити заступљена у свим
прганима и тијелима ЕУ самп је питаое кпликп ће тај шлан имати снагу утицаја на
пдлушиваое пбзирпм да ће БиХ бити најсирпмащнија земља ЕУ
Такпђе са друге стране биће неппхпдне пзбиљније измјене Устава и низа
закпна на нивпу БиХ и ентитета какп би се ппбпљщала ефикаснпст и кпнтрпла
пргана и институција на вези са ЕУ щтп је скпрп немпгућа мисија када се ппгледа у
истпријат прпмјене прпписа у БиХ а ппсебнп у дијелу евентуалних нпвих пренпса
надлежнпсти на БиХ и ЕУ
�Стеван Дакић Предраг Обреновић
Мпгуће штетне ппследице пп БиХ у прпцесу чланства у ЕУ
Пптпунп је јаснп да БиХ не мпже ни у даљпј будућнпсти испунити шетири
пснпвна критеријума или услпва из Кппенхагена за шланствп у ЕУ кпји су
дефинисани
гпдине а тп су прије свега политички кпји ппдразумијевају
стабилне институције кпје гарантују демпкратију владавину права ппщтпваое
људских права ппщтпваое и защтиту права маоина затим економски кпјима се
тражи ппстпјаое функципналне тржищне екпнпмије и оена сппспбнпст да се нпси
са изазпвима кпнкуренције и маркетинщких стратегија у ЕУ критеријум тзв
кпји тражи пд кандидата за шланствп у ЕУ сппспбнпст да
преузме пбавезе шланства усклађиваое важећег закпнпдавства са правпм ЕУ
укљушујући и ппсвећенпст циљевима пплитишке екпнпмске и мпнетарне уније и
на крају капацитет интеграције ЕУ пднпснп сппспбнпст саме Уније да прихвати
нпву шланицу а да при тпм задржи ппдстицај еврппскпј интеграцији Гасми
БиХ би мпрала прије уласка испунити прва три услпва а прије свега
ппстићи унутращои кпнсензус за наступ према ЕУ инаше БиХ ће са шланствпм
ппстати жртвенп пиле у бари пунпј крпкпдила са најцроим сценаријем за
распрпдају прирпдних материјалних и људских ресурса Ппсебна се пажоа мпра
ппсветити лпбираоу и наступу иза сцене какп би се мпгли прпфилисати и лпбирати
ставпви пд интереса за БиХ щтп захтијева дпнпщеое закпна п лпбираоу слишних
пнпм у САД и Ппљскпј те квалитативнп псппспбљаваое и припремаое
меначмента кпји би радип у ЕУ и са ЕУ Ппставља се питаое да ли БиХ има уппщте
сппспбнпсти и пптенцијала да фпрмира централни Тим и
тимпва за
прегпвараое пп ппглављима за придруживаое и шланствп пбзирпм да нема
унутращои кпнсензус п јединственим ставпвима пп билп кпјпј пбласти те на
разлишитп прпфилисане интересе нарпда у БиХ Пвакав став најбпље пптврђује
пресуда Сејдић Финци впјна импвина и др кпликп је слпжен прпцес дпгпвараоа
прегпвараоа пдлушиваоа а да не гпвпримп п технишкпј реализацији већ
дпнесених пдлука у БиХ
Лисабпнским угпвпрпм радикалнп се мијеоају пднпси у ЕУ на тај нашин
щтп у стварнпсти велики нарпди и државе ће прегласавати мале нарпде и државе
шланице ЕУ а не какп је тп фпрмалнп записанп пп слпву Угпвпра Када се
анализира структура и нашин пдлушиваоа у институцијама ЕУ дплази се дп
закљушка да је тп прилишнп бирпкратизпвана структура са слабпм перспективпм за
развпј неппсредне демпкратије и са претјеранпм мпћи Еврппске кпмисије и
Савјета министара ЕУ Лисабпнским Угпвпрпм избјегнутп је референдумскп
изјащоаваое грађана држава шланица ЕУ п нпвпм Уставу јер је претхпднп
дпживјелп неуспјех у Францускпј и Хпландији али је исти на мала врата прпщап у
�ИМПЛИКАЦИЈЕ ПДЛУКА, МЕХАНИЗАМА ПДЛУЧИВАОА
И ФУНКЦИПНИСАОА ЕУ НА БиХ
парламентима држава шланица гдје су кприщћени метпди лпбираоа завртаоа
руку и уцјеоиваоа пд стране великих држава Евидентнп је да БиХ није
пспппспбљена да пређе прву степеницу ЕУ кап правна држава у кпјпј се свакпме
ппјединцу мпже ефикаснп и праведнп судити слушајеви кпрупције ратних
злпшина убиства са пплитишкпм ппзадинпм пд слушаја Кпљевић и др да БиХ
нема представу усаглащене ппгледе циљеве на ЕУ кап и пплитишку културу кпја
ппдразумијева и преузимаое пдгпвпрнпсти п шему се мпгу навести брпјни
примјери из дпсадащоег функципнисаоа БиХ Затим БиХ нема План развпја
привреде превасхпднп у ппгледу прјентације гранскпг развпја да БиХ има
унищтенп щкплствп и да не мпже прпизвести кпмплетне кадрпве за глпбалну
привреду те да нема дпвпљнп улагаоа у развпј и наушнп истраживашки рад щтп је
ппсљедица пплитике влада у БиХ кпје недпвпљнп улажу у пбразпваое и памет
БиХ није ствприла атмпсферу за креативнп рјещаваое прпблема путем дијалпга са
цивилним друщтвпм прије свега збпг врлп нискпг нивпа пплитишке културе щтп
би била пзбиљна пријетоа рјещаваоу изазпва кпје дпнпси шланствп у ЕУ
Такп низак нивп пплитишке културе са ппрастпм пшекујућих ппшетних
кпнфликата у друщтву дужнишке кризе или пшекујућих других негативних ппјава а
ппсебнп спцијалних мпгући су сукпби щирих размјера укљушујући и ратне
примјер Гршке државе кпја је на ивици спцијалне ревплуције и грађанскпг рата
Кап прелазнп рјещеое Гршка влада се упустила у нпва задуживаоа распрпдају
прирпднпг бпгатства стављаое сппствене теритприје ппд хипптеку и др щтп је
мпгући извјесни пшекујући сценарип и за БиХ
Већина нарпда Еврппе се ушланила у ЕУ са циљем и надпм у перспективну
будућнпст дпк прптивници уласка у Еврппску унију еврпскептици углавнпм
ппред ппменутих навпде брпјне аргументе прптив шланства Када се анализирају и
лпгишки ппсматрају ти аргументи мпрају бити детаљних мултидисциплинарних
детаљних анализа и прпцјена
Аутпри рада су дпщли дп следећих аргумената кпји би мпгли имати
щтетне ппследице пп БиХ и бити ппредјељујући фактпр за преиспитиваое пптребе
шланства БиХ у ЕУ и тп
Кап и све друге шланице ЕУ БиХ ће предати већи дип суверенитета и
управљаоа на пргане ЕУ ппсебнп у пбласти закпнпдавства гдје ће се
мпрати преузети пкп
закпна ЕУ кпји су хијерархијски ппсматранп
изнад наципналних и државе у тим пбластима губе мпгућнпсти
даљое закпнске регулативе БиХ пвпг тренутка има превище
унутращоих прпблема јер у БиХ је све сппрнп шак и пнп щтп је у
цијелпм свијету несппрнп и пп правилу буде праћенп са три или вище
кпнтекстуалних истина Унутар БиХ ппстпји стални сукпб пкп предаје
�Стеван Дакић Предраг Обреновић
или птимаоа суверених надлежнпсти пкп неппщтпваоа државе или
ентитета и др БиХ ће у пваквпм систему и прпцесу пдлушиваоа и
функципнисаоа ЕУ бити прпгутана кап канцерпгена материја кпју пп
мищљеоу неких ЕУ треба да пздрави са свпјим пплитикама у брпјним
пбластима друщтвенпг живпта щтп је малп вјерпватнп ппзнајући
систем живљеоа владаоа и функципнисаоа у БиХ ЕУ не ппзнаје
правп референдума и не ппстпји мпгућнпст да се закпни и прпписи
мијеоају референдумпм па и пни кпји имају крајое щтетан утицај пп
неку пд пбласти живпта и рада у БиХ Прптивници шланства у ЕУ на
првпм мјесту навпде да ће се у блискпј будућнпсти изгубити
наципнални суверенитети те да ће ЕУ преузети све ингеренције и
имати
пдлике
суверене
државе
устав
теритприј
станпвнищтвп грађане сппљне границе валуту предсједника
министра инпстраних ппслпва заставу химну државни празник и др
Са пваквим надлежнпстима и јпщ неким кпје требају бити пренесене
на ЕУ кап нпр у пбласти пдбране и др ЕУ ће ппстати федерална
држава са щирпким централним пвлащтеоима дпк ће земље шланице
ппстати регије или прпвинције У крајоем све међунарпдне угпвпре
са другим државама ће склапати ЕУ а не земље шланице щтп ппказује
да се међунарпдни суверенитет држава шланица скпрп у цјелпсти
пренпси на ЕУ Влацлав Клаус је мищљеоа да је највећа истпријска
грещка Чещке Републике шланствп у ЕУ и да је државу требалп првп
уредити какп би мпгла бити равнпправни шлан великпг еврппскпг
тржищта и друщтва Такпђе према Клаусу израз уставни угпвпр је
непрецизан и привремени угпвпр између садащоих суверених држава
и кап такав ће пстати дпк не буде пптврђен у парламентима земаља
шланица када ће тај дпкумент ппстати прави устав
Према уставнпм угпвпру п ЕУ већу мпћ гласаоа имају државе с већпм
пппулацијпм и у прганима ЕУ ће бити вище већинских пдлука негп
пних кпје се заснивају на једнпгласнпм пдлушиваоу или кпнсензусу
щтп је неппвпљнп пп мале земље Тп знаши да ће изабрани
представници БиХ имати малп или нималп утицаја на пдлушиваое у
ЕУ
Такпђе ЕУ има демпкратске недпстатке неппсредне демпкратије јер
не ппстпје границе ппдјеле ингеренција између закпнпдавне изврщне
и судске власти Закпне ЕУ дпнпси Савјет министара ЕУ кап прган
изврщне власти а не Парламент кпји би требап бити нпсилац
Најппзнатији еврпскептик је бивщи Чещки предсједник Влацлав Клаус
�ИМПЛИКАЦИЈЕ ПДЛУКА, МЕХАНИЗАМА ПДЛУЧИВАОА
И ФУНКЦИПНИСАОА ЕУ НА БиХ
закпнпдавне власти ЕУ има централизпвану управу без праве
кпнтрпле парламента нарпда и држава шланица кпји су без утицаја на
пдлуке истих или бпље решенп пни представљају бирпкратизпвану
пднарпђену структуру са пкп
бирпкрата
Дпминација знашаја изврщних тијела у пднпсу на Парламент пгледа се
крпз систем владаоа дпнпщеоа закпна и пдлука кпји се дпнпсе на
нивпу ЕУ а кпја је дпвела је дп виспкпг степен кпрупције у
институцијама ЕУ п шему се све вище пище и гпвпри у садащоим
временима и услпвима недпстатка нпвца те кпја мпже у пвим
кризним временима дпвести дп брпјних кпнфликата између шланица
ЕУ
Правне регулативе ЕУ су прекпбрпјне и прпвпде се са циљем
хармпнизације какп би нестале разлике између држава шланица па се
такп врлп шестп измищљају и уређују прпписи према разним
лпбистишким групацијама п шему има пунп натписа у щтампи ЕУ има
вище пд стп хиљада прпписа из разлишитих друщтвених пбласти за
кпје је надлежна с тим да се брпј ппвећава гпдищое за
нпвих
кпје је вепма тещкп пратити и прпвпдити Ти сви прпписи су пуни
пгранишеоа и слпжених захтјева щтетних пп мале и безнашајне
шланице ЕУ а кпје мпгу испуоавати самп велике државе са
щкплпваним меначментпм и снажним екпнпмијама кап щтп је
Оемашка
Улазак у ЕУ дпнијеће пптребу мијеоаоа институција пплитишкпг
система какп би се прилагпдиле шланству у ЕУ да би мпгле пратити
рад свих институција ЕУ и ушествпвати у раду брпјних пдбпра и радних
тијела Савјета министара ЕУ БиХ Парламент тренутнп нема пптребне
капацитете за квалитетнп испуоаваое свих предвиђених пбавеза у
пквиру пплитишкпг система ЕУ тј структура парламентарних пдбпра и
кпмисија није усклађена са пптребама шланства у ЕУ Такпђе треба
дпнијети закпне кпјим ће се уредити пднпси између Предсједнищтва
БиХ Парламента БиХ Савјета министара БиХ и ентитета везанп за
еврппска питаоа а кпји би регулисали питаоа ефикасне
кппрдинације дпгпвараоа пдлушиваоа на ппщте задпвпљствп свих у
БиХ Пптребна је прпмјена филпзпфије размищљаоа и дјелпваоа у
БиХ у пднпсу према ЕУ какп бисмп успјещнп мпгли активнп
ушествпвати у раду пргана ЕУ прпфилисаоу и пствариваоу интереса
БиХ
Чланствп у ЕУ ће тражити пд БиХ ефикасну унутращоу кппрдинацију и
кпнсензус на бази интереса јер би се у супрптнпм мпглп дпгпдити да
шестп немамп јединствених ставпва и мищљеоа п кљушним стварима
�Стеван Дакић Предраг Обреновић
пд интереса за БиХ збпг минималнпг размимпилажеоа у ставпвима
щтп је пп дп садащопј пракси пптпунп извјесан ушестали сценарип
Штп се тише екпнпмије акп се анализира закпнпмјернпст искустава
нпвппримљених шланица у ЕУ закљушује се да су све имале ппраст
увпза ппраст тргпвинскпг дефицита смаоеое царинских прихпда
ппраст трпщкпва прилагпђаваоа привреде ппвећанпј кпнкуренцији
ЕУ енпрмнп ппвећаое задужеоа привреде и државе прппаст
наципналних кпмпанија и др Такпђе статистишки ппдаци гпвпре да се
брпј незаппслених рапиднп ппвећавап у ппшетнпј фази накпн
пунпправнпг шланства У већини нпвппримљених шланица брутп
наципнални прпизвпд је ппвећан али се структура пптрпщое БНП
негативнп пдразила на најщире слпјеве станпвнищтва тих шланица
мултинаципналне кпмпаније су скпрп пп правилу прпфит пднпсиле у
матишне државе индекс среће станпвнищтва се ппгпрщап и др
БиХ је рурална земља а ппзнатп је да је систем ппдрщке
ппљппривреди ЕУ јакп неппвпљан за сирпмащне и неразвијене земље
и да пд ппмпћи имају кпристи самп бпгате земље јер се стимулисаое
врщи пп прпцијеоенпј кпрпи пптрпщашкпг базена Пвај прпцес би
мпгап дпвести дп расељаваоа БиХ и дп пдласкаа радне снаге у
бпгатије државе ЕУ шиме би села и маои градпви у БиХ пптпунп
нестати или би мпжда били настаоени неким имигрантским
нарпдима кпје ће мпћне државе ЕУ стимулисати за дплазак у БиХ
Прихватаоем евра губи се кпнтрпла над привредпм иакп у садащоем
стаоу када Централна банка БиХ нема надлежнпст у впђеоу емисипне
пплитике пплитике каматних стппа навикнути смп на тп стаое
несуверенпсти у пвпј пбласти Државе шланице ЕУ кпје нису
прихватиле еврп имају далекп успјещније екпнпмије у пвпм кризнпм
времену пд пних кпје су прихватиле еврп кап валуту таквих је
држава шланица ЕУ Кризи еврпзпне се и даље не види крај збпг шега
се све вище изнпсе ставпви у пплитишким и наушним кругпвима п
непдрживпсти еврппске мпнетарне уније
Страни држављани би накпн пдгпднпг перипда мпгли без пгранишеоа
куппвати земљищте у БиХ щтп би у скпрпј будућнпсти битнп
нарущилп власнишку и демпграфску структуру у БиХ а самим тим би
индиректнп ималп утицаја на избпрне резултате и структуру власти у
БиХ а у крајоем би утицалп директнп на пдлушиваое у БиХ
Чланице ЕУ јпщ нису успеле да пдгпвпре на нпве изазпве ппвезане са
глпбалним прпмјенама и ппставља се питаое да ли су екпнпмски
пптенцијали интеграција исцрпљени те да ли је ЕУ већ пптрпщила
свпју будућнпст какп је тп изјавип предсједник Кине Акп ЕУ хпће да
пстане глпбални партнер мпраће се пдлушити за брпјне рефпрме
�ИМПЛИКАЦИЈЕ ПДЛУКА, МЕХАНИЗАМА ПДЛУЧИВАОА
И ФУНКЦИПНИСАОА ЕУ НА БиХ
У ЕУ ппстпје слаби интегративни елементи између бпгатих развијених
држава са виспким степенпм демпкратије и нпвппримљених
сирпмащних неразвијених и са ниским степенпм демпкратије такп да
је тещкп предвидјети будуће тпкпве интеграција Ппставља се питаое
да ли је у услпвима брпјних разлика у свим пбластима друщтвенпг
живпта екпнпмске религијске културплпщке пплитишке и др
мпгуће изградити еврппски идентитет или ће ЕУ бити прпст збир
грађана кпје су перспективе и да ли је ЕУ кап таква дугпрпшнп
пдржива Да ли је интерес великих једини и главни интегративни
фактпр ЕУ и какп у мнпщтву оихпвих интереса прпфилисати интересе
БиХ ентитета и нарпда БиХ
Генералнп ппсматранп у краткпрпшнпм и средоерпшнпм перипду
већина нпвппримљених шланица ЕУ је имала вище щтете негп кпристи
пд шланства
ЗАКЉУЧАК
Чланствп БиХ у ЕУ је неминпвнпст јер ту припадамп гепграфски екпнпмски
и културплпщки щтп су пснпвни предуслпви за припаднпст тпј регипналнпј
прганизацији Дпгматски прихваћене дпбре стране шланства у ЕУ ће бити најбпљи
тренутни сан или ппијум за пве нарпде на Балкану али мпрају се узети у пбзир
негативне кпнптације шланства у ЕУ ппгптпвп са станпвищта предупређиваоа тих
негативнпсти
Превелика пшекиваоа нарпда и пплитишара пд шланства у ЕУ мпгу истп
такп дпвести дп јпщ већег разпшареоа укпликп се не изврще адекватне
предприпреме и припреме БиХ у свим пбластима друщтвенпг живпта за шланствп у
пвакп пзбиљнпј и слпженпј прганизацији Највећа неппзнаница ЕУ је у щта ће се
прпцес еврппских интеграција кпнашнп претвприти тј какп ће изгледати идентитет
ЕУ и да ли ће бити пп мјери свих еврппских нарпда шланица ЕУ
Актуелни прпцес еврппских интеграција и прпщиреоа ће имати највећи
знашај щтп ће тренутнп или мпжда трајнп имати ппзитивне ефекте на
стабилизацију пднпса јашаоа сарадое и ппвезиваоа некада супрпстављених
страна на прпстпру бивще Југпславије и Западнпг Балкана
Несппрнп је да ће БиХ пренијети највећи дип суверенитета на ЕУ да ће у
пваквпм систему пдлушиваоа ће изабрани представници БиХ имати малп или
нималп утицаја на дпнпщеое пдлука и прпцес пдлушиваоа у прганима ЕУ На
екпнпмске тпкпве за щта смп ппсебнп заинтереспвани БиХ неће имати скпрп
никаквпг утицаја Апсплутни екпнпмски ппказатељи мпжда ће имати тенденцију
�Стеван Дакић Предраг Обреновић
ппраста али ће релативни ппказатељи имати негативни салдп такп да ће стандард
и дпмаћа пптрпщоа бити смаоени збпг изнпщеоа прпфита у матишне државе
мултинаципналних кпмпанија БиХ нема изграђен сппствени наципнални
наднаципнални идентитет такп да исти неће битније утицати на фпрмираое
мпгућег еврппскпг идентитета јер већина држава ЕУ припаднике нарпда БиХ
сматра самп јужоацима Наща слабпст сппрпсти у дпнпщеоу пдлука би мпгап
бити највећи прпблем кпд заузимаоа јединствених ставпва у ситуацијама када
мпрамп или требамп давати ставпве или мищљеоа п прпписима кпји се дпнпсе на
нивпу ЕУ Пвп ће захтијевати виспк нивп и ефикаснпст кппрдинације између
ентитета и нарпда у БиХ
Генералнп ппсматранп према анализама ппказатеља нпвппримљених
држава шланица ЕУ у краткпрпшнпм и средоерпшнпм перипду БиХ ће имати вище
щтете негп кпристи пд шланства у ЕУ
ЛИТЕРАТУРА
Гасми Г
Правп и пснпви права ЕУ Бепград Универзитет
Сингидунум
Чавпщки А
Прпщиреое Еврппске уније у светлу Угпвпра из
Лисабпна Прпщиреое Еврппске уније на Западни Балкан Бепград Центар
за унапређиваое правних студија
Лппандић Д
Рефпрма Еврппске уније Западни балкан и Србија
Закаснела интеграција
�ИМПЛИКАЦИЈЕ ПДЛУКА, МЕХАНИЗАМА ПДЛУЧИВАОА
И ФУНКЦИПНИСАОА ЕУ НА БиХ
�Стеван Дакић Предраг Обреновић
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Extent
The size or duration of the resource.
3159
Title
A name given to the resource
ИМПЛИКАЦИЈЕ ОДЛУКА, МЕХАНИЗАМА ОДЛУЧИВАЊА И ФУНКЦИОНИСАЊА ЕУ НА БиХ
Author
Author
Дакић, Стеван
Обреновић, Предраг
Abstract
A summary of the resource.
У раду се говори о последицама донијетих одлука, механизама одлучивања и функционисања органа Европске Уније, а посебно о могућим штетним последицама на Босну и Херцеговину по чланству у ову регионалну организацију. Ово је један од покушаја, надам се не и безуспјешан као многи раније, приказивања и стварања слике о могућим, превасходно, штетним последицама по БиХ донијетих одлука и механизмима одлучивања у ЕУ у контексту механизама одлучивања у Босни и Херцеговини, а превасходно оне који би били у супротности са интересима конститутивних народа у БиХ. Основно је питање да ли ћемо моћи одговорити сложеним захтјевима и механизмима одлучивања у ЕУ, обзиром на још сложеније у БиХ.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću i Centar za društvena istraživanja Internacionalnog Burč univerziteta
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2014
Keywords
Keywords.
Article
PeerReviewed
K Law (General)
-
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/7e4df4e8e5c856858e935b3a6ef9a1a3.docx
f6f94b9d94f4d58c8e0a88c62797a763
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/be6b68840048a24d30989ddff16e86e7.pdf
ab40c3f91680f1a7b0653e826114bbec
PDF Text
Text
��������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Extent
The size or duration of the resource.
3103
Title
A name given to the resource
Međunarodni i regionalni pravni okvir za sprječavanje radnog iskorištavanja radnika migranata
Author
Author
ŠPADINA, Helga
Abstract
A summary of the resource.
U kontekstu kontinuiranog povećanja radnih migracija i paralelnog razvoja međunarodnog i regionalnog migracijskog prava, posebna se pažnja posvećuje pravnoj zaštiti radnika migranata koji su zbog prirode svog posla i/ili boravišnog statusa u državi zaposlenja izloženi povećanoj mogućnosti uskraćivanja radnih i temeljnih ljudskih prava. Brojni izvještaji međunarodnih i regionalnih organizacija za zaštitu ljudskih prava nazivaju iskorištavanje rada migranata „suvremenim oblicima ropstva.“ Stoga je Vijeće Europe usvojilo čitav niz pravnih instrumenata kojima je svrha iskorjenjivanje ropskog rada migranata. I Europski sud za ljudska prava vrlo jasno postavlja standarde zabrane radnog i drugog iskorištavanja, neovisno o boravišnom statusu migranata. Usvajanje najnovijih instrumenata zajedničke europske migracijske politike ukazuje da EU poduzima određene korake u smjeru poboljšanja pravne zaštite sezonskih radnika migranata. U radu se analiza međunarodni i regionalni pravni okvir i sudska praksa Europskog suda za ljudska prava u području sprječavanja suvremenih oblika ropskog rada radnika migranata.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću i Centar za društvena istraživanja Internacionalnog Burč univerziteta
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2014
Keywords
Keywords.
Article
PeerReviewed
K Law (General)
-
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/9e945da63ad6d91241b4a3d25c67e083.docx
a51ee7bcb1e539f15c626817f5f28c95
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/51add2b702cbd783b4dbc6477d5a8627.pdf
19929d1b784a44b69a26793949e0c894
PDF Text
Text
�
���
��
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Extent
The size or duration of the resource.
3147
Title
A name given to the resource
Znanje o Evropskoj uniji - uloga bosanskohercegovačkih medija u procesu euroatlantskih integracija
Author
Author
ŠLJIVA GRBO, Amila
Abstract
A summary of the resource.
Najaktualnija tema danas u Bosni i Hercegovini jeste demokratizacija kao sastavnica širokog spektra tranzicije društva i njegovog priključivanja Evropskoj uniji. Februarski događaji 2014. godine upozorili su i ukazali na zastoj u procesu tranzicije, čije su posljedice kako ekonomske, tako i političke svjedočanstvo duboke društvene krize koja se manifestira, prije svega, u činjenici ugroženosti egzistencijalnih i drugih ljudskih prava širokih slojeva građana. Kriza potvrđuje da su i mediji u sporom procesu izgradnje sopstvene neovisnosti i profesionalnog djelovanja (dakle tranzicija ka slobodnim medijima) doprinijeli produbljivanju krize time što su nedovoljno širili znanje o Evropskoj uniji i njenim pravilima čijom se implementacijom postupno osiguravaju pripreme za pristup najprije pregovorima, a potom i protokolu pristupanja u njeno članstvo. Budući da je obim aktivnosti, koje svojim standardima Evropa nalaže potencijalnim kandidatima kao i dinamika priprema za pregovore odložena na duži rok otvoren je prostor deformacijama u sferi vlasti (na svim nivoima). Tako je etno-nacionalizam i dalje najvažniji ideološki argument u kreiranju politike. Stoga ovu temu valja promišljati upravo u njenom kompleksnom značenju uz akcentiranje upravo uloge medija u prevladavanju krize u cilju povratka bosanskohercegovačkog društva na put demokratizacije i priprema za evroatlantske integracije. Zato će predmet našeg izlaganja biti vezan upravo za tu urgentnu potrebu akceptiranja obaveza i prioriteta u procesu dalje orijentacije Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji. Preciznije, valja podsjetiti na elementarne obaveze, koje je u svom odnosu prema Bosni i Hercegovini i drugim potencijalnim članicama naložila Evropska unija svojim dokumentima, odlukama i uputstvima i to uporediti sa opsegom izvršenih obaveza, kako bi se upozorilo na potrebu osposobljavanja samih medija (kako javnih, tako i komercijalnih) na nužni minimum obaveza u procesu podrške, prije svega, vrijednostima razvijenih evropskih društava i izgradnji političke kulture i svijesti o važnosti strategije razvoja koje podržava demokratska Evropa. U tu svrhu nužno je ocijeniti da su aktuelni protesti socijalne naravi (uz sve propuste koji su se 7. februara dogodili i koji se moraju kritizirati i odbaciti) novo iskustvo, koje može potaknuti dalju tranziciju medija i njihovo uključenje u kampanju za osiguranje elementarnih uvjeta za pristup Evropskoj uniji.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću i Centar za društvena istraživanja Internacionalnog Burč univerziteta
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2014
Keywords
Keywords.
Article
PeerReviewed
K Law (General)
-
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/ef391d18bef04843f956f35d8a1f125f.docx
63ff11dd57d75b5bb25c9761e46175df
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/0a47bce25d4b6a3d4c2f3c73d1d00067.pdf
b15dfa3a4412588daca22511804ee19e
PDF Text
Text
��Тренутно дужност високог представника обавља Питер Соренсен за период од 1.
септембра 2011. године до 30. јуна 2015. године.
����
�
�������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Extent
The size or duration of the resource.
3132
Title
A name given to the resource
Održivost bezbjednosnih rješenja u Bosni i Hercegovini kroz prizmu evropske integracije
Author
Author
ĐURIĆ, Manja
Abstract
A summary of the resource.
Proces strukturnih društvenih promjena u Bosni i Hercegovini ubrzan je vanjskim faktorima čiju pokretačku snagu predstavlja ekonomija, tehnika i tehnologija, politika i kultura. Odbrambena i bezbjedonosna sfera je utopljena i integrisana kroz političku dimenziju tranzicije. Obzirom da tranzicija teče kroz prilagođavanje podsistema a ne društvenog sistema u cjelini i odbrambeno – zaštitni podsistem možemo podvrgnuti transformacijskoj valorizaciji. Početak svake aktivnosti predstavlja dogovor, ugovor, sporazum odnosno političku volju ili saglasnost. Dejtonski mirovni sporazum predstavljao je političku platformu i polaznu osnovu (okvir) za ustrojstvo odbrambeno – zaštitnog segmenta. Posao time nije završen nego je počeo. Opterećenost prošlošću, geopolitikom, geostrategijom i bezidejnošću dovela je do izbjegavanja sagledavanja i osvjetljenja naše pozicije, položaja, resursa, poteza i vizije budućnosti. Dozvoljena je opšta dezorjentacija, pasivnost, anomija i bezidejnost da nam se ništa ne sviđa, da u sve sumnjamo, da se svemu suprostavljamo, da ništa ne predlažemo, nudimo, tražimo, možemo itd. Sudbinski važne odluke moraju promišljati najzreliji i najodvažniji, najsposobniji koje narod ima. Na iskustvima ovog vremena i onog koje dolazi odoliće i opstati bolji, sposobniji, prilagodljiviji. Istorija je mnogo puta proučavala one koji o tome na njihovu nesreću ne mogu govoriti. Budućnost je još nemilosrdnija, ranjivija, osjetljivija i upitnija.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću i Centar za društvena istraživanja Internacionalnog Burč univerziteta
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2014
Keywords
Keywords.
Article
PeerReviewed
K Law (General)
-
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/72328a313e3e284c1e959ba71423847a.pdf
ea876b1798b72b4270fe7cafc3b841d2
PDF Text
Text
��������������������
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/87c6a1eee1c37cc66485e1cfece05572.docx
0ea76dfd655cbc5b105c276c709b2a07
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Extent
The size or duration of the resource.
3108
Title
A name given to the resource
Rimsko pravo kao temelj ne slobode i povezanost instituta "kmetića" s okolicom Bihaća
Author
Author
ĐUKIĆ, Zlatko
Abstract
A summary of the resource.
Pravo u ulozi zaštite robova opisano je u radu kroz povijesno pravne odnose robova i njihovih gospodara. Poznata su tri načina postanka ropstva: rođenjem, zbog duga i ratom (zarobljenici). Rad nastoji prikazati položaj robova od 2000. godine stare ere počevši od najstarijih Mezopotamskih zakonika od Bilalame, Hamurabija, preko zakonika XII ploča, Zakonika o izbacivanju (tereta) - Lex Rhodia de iactu, ulogom rimskog prava, pa do pojedinih srednjovjekovnih statuta istočnog Jadrana. Postoje pravni spomenici starog vijeka koji reguliraju položaj robova. Isto tako u odredbama srednjovjekovnih komunalnih statuta istočnog Jadrana navode se robovi. Kako se te dvije skupine pravnih vrela nalaze u središtu pozornosti u radu će se dati temeljni podaci i analiza pravnih spomenika toga razdoblja s temeljnim ciljem prikaza robova i njihova položaja u društvu i s osvrtom na njihov položaj na brodovima. Trgovina robovima imala je za cilj povezivanje različitih tržišta radi prodaje i kupovine robova. U zaključku će se navesti najvažniji rezultati rada
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću i Centar za društvena istraživanja Internacionalnog Burč univerziteta
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2014
Keywords
Keywords.
Article
PeerReviewed
K Law (General)
-
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/7596ed7a6e42da4b69e99313c92ca5cb.pdf
1a4ec3336f42b8d455d5c8766da70304
PDF Text
Text
���
�
����������
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/0c6c4fa98361e9108902fd56c0fb4dc6.docx
2e42585b8b31c63cbebd6c7b1488e1df
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Extent
The size or duration of the resource.
3106
Title
A name given to the resource
Upravnopravni poslovi diplomatsko - konzularnih predstavništava
Author
Author
ĐELMO, Zenaid
Abstract
A summary of the resource.
Da bi država mogla biti predstavljena u međunarodnoj zajednici ona mora biti međunarodno priznata. U većini država operacionalizaciju vanjskih poslova vodi resor za vanjske poslove, tj. ministarstvo vanjskih poslova. Uloga tog ministarstva je da daje upute i naloge svojim diplomatsko - konzularnim predstavnicima, prati njihovu djelatnost, te predstavlja vezu između diplomatskih predstavnika, vlade i poglavara države. Države predstavljaju i zastupaju stalni i privremeni predstavnici. Vezano za to, uspostavljen je sistem pravnih normi, međunarodnog i nacionalnog karaktera, koje regulišu međusobno predstavljanje država, tj. uspostavljanje stalnih i privremenih diplomatskih misija, kao i njihova prava i dužnosti. Upravnopravni poslovi su jedna od najprioritetnijih djelatnosti diplomatsko - konzularnih predstavništava. Izdavanje mjerodavnih isprava iz raznih statusnih i drugih oblasti, kao i vođenje velikog broja postupaka koji su inače u nadležnosti organa u državi koja šalje, te donošenje određenih odluka, posebno u onim državama prijema u kojima postoji veliki broj državljana države koja šalje, doveli su do toga da su upravnopravni poslovi jedan od najvažnijih elemenata kojem se posvećuje velika pažnja tokom planiranja, uspostave i upotrebe diplomatsko - konzularnog predstavništva na određenom području.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću i Centar za društvena istraživanja Internacionalnog Burč univerziteta
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2014
Keywords
Keywords.
Article
PeerReviewed
K Law (General)
-
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/88e6029d702f0c582cf18f50dc9fa16b.docx
92fd2b0988fc313d0f23341dbd957c19
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/24f95ffeedeca9889b792c832a549d38.pdf
c819595f64f1de29b4ad2df4d241f303
PDF Text
Text
��������2%
11%
22%
Jako loša
Loša
Niti dobra niti loša
Dobra
35%
Jako dobra
30%
�1%
4%
Sada imam znatno veće
povjerenje u policiju KS-a
29%
Sada imam veće povjerenje
u policiju KS-a
Moje povjerenje je ostalo
na istom nivou
41%
25%
Demonstracije su poljuljale
moje povjerenje u policiju
KS-a
Demonstracije su znatno
poljuljale moje povjerenje u
policiju KS-a
�������
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Extent
The size or duration of the resource.
3134
Title
A name given to the resource
(Ne)povjerenje građana u pravosudne i sigurnosno-zaštitne institucije savremenog bosanskohercegovačkog društva (studija slučaja Kanton Sarajevo)
Author
Author
ČUSTOVIĆ, Enita
OSMIĆ, Amer
Abstract
A summary of the resource.
U ovom radu bit će prikazani rezultati istraživanja stavova građana o povjerenju prema pravosudnim i sigurnosno-zaštitnim institucijama na području Kantona Sarajevo, te koji aspekti bitno utječu na ovakve stavove građana prema pomenutim institucijama. Također, analizirat će se i stavovi nosilaca funkcija u pravosudnim i sigurnosno-zaštitnim institucijama o percepciji povjerenja građana u institucije države, kao jednog od ključnih sociokulturnih potencijala svakog društva. Posebna pažnja bit će posvećena načinu i kvaliteti interne i eksterne komunikacije nosilaca pravosudnih i sigurnosno-zaštitnih funkcija prema građanima i unutar samih institucija. Istraživanje će pokazati u kojoj mjeri je pristup pravosudnih i sigurnosno-zaštitnih institucija, prema posmatranim slučajevima, utjecao na stavove građana i da li je novonastala situacija započeta u februaru ove godine, iskazivanjem nezadovoljstva građana socio-ekonomskom situacijom u državi, poljuljala povjerenje građana u pravosudne i sigurnosno-zaštitne institucije.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću i Centar za društvena istraživanja Internacionalnog Burč univerziteta
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2014
Keywords
Keywords.
Article
PeerReviewed
K Law (General)
-
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/3384c283fda1361e07cdae9bbe1da064.pdf
1d95fb5381e51af46f898f1598ba99ff
PDF Text
Text
��
�
��
���������
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/4bd5fe71a3ef44963142d9b046a5aa9c.docx
7997e97b1951136871632dc4f52dbdc9
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Extent
The size or duration of the resource.
3100
Title
A name given to the resource
Strategija Evropa 2020: Perspektive, izazovi i posebne preporuke za Bosnu i Hercegovinu
Author
Author
ČOLIĆ, Amela
Abstract
A summary of the resource.
Evropska unija postavila je ambiciozne i zahtjevne ciljeve: unaprijediti uslove života ljudi, ponuditi održiv i uključiv rast, veću zaposlenost i osiguranje javnih finansija, pružanje podrške i provođenje istog na nacionalnim nivoima država članica. Lisabonska strategija u svoje vrijeme pokazala se kao najznačajniji strateški i razvojni program EU, ali i pored toga javila se potreba za novim reformama u okviru Strategije Evropa 2020. Stoga je od 2011. godine Lisabonsku strategiju zamijenila Evropa 2020 kao novi višegodišnji strateški okvir za provođenje ekonomskih reformi na nivou EU. Ukratko prezentirati ćemo uspjehe i nedostatke u provođenju Lisabonske strategije i prikazati najavljene perspektive i izazove Evrope 2020. Iako BiH nema obavezu provođenja Strategije Evropa 2020, Evropska komisija je u cilju praćenja provođenja SSP-a i Privremenog sporazuma pozvala BiH da u svojim reformskim procesima prati ovu Strategiju. U tom smislu istaknute su perspektive, izazovi i posebne preporuke za BiH. Ovakvim i sličnim temama utiče se na svijest efikasnog provođenja reformi u BiH kao preduslov uspješnog funkcionisanja države i dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću i Centar za društvena istraživanja Internacionalnog Burč univerziteta
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2014
Keywords
Keywords.
Article
PeerReviewed
K Law (General)
-
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/2b7ec4a0bbca3d7d175b1702f87c4b64.docx
f082a1cac6c012de90252636afbcfa4d
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/632ce9aa19402fca5a97d77a972297d6.pdf
6f2f195e69f91c1b8ecedfd6630c3660
PDF Text
Text
�
�
�Regionalna jedinice
Broj
naselj
a
Broj teritorijalnih jedinica
Grad
Općina
Bosna i Hercegovina
Tuzlansko-podrinski kanton
401
-
Ukupn
o
14
14
Republika Hrvatska
Koprivničko-križevačka
županija
264
3
21
24
264
7
35
42
Osječko-baranjska županija
Republika Mađarska
277
4
6
10
Požeško-slavonska županija
Županija Baranja
301
189
8
3
293
13
301
16
241
12
231
243
1.939
1
39
1
613
-
652
1
1
1
-
Virovitičko-podravska
Županija Somogy
županija
Ukupno:
-grad Barcs
Ukupna
površina:
-grad Szekszárd
Ukupno stanovnika:
23.3751km2
1.929.023
������
���
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Extent
The size or duration of the resource.
3142
Title
A name given to the resource
Procesi regionalizacije i globalizacije - pojam i trendovi razvoja
Author
Author
ČOLAKOVIĆ - PRGUDA, Nerma
Abstract
A summary of the resource.
Globalizacija i regionalizacija su svjetski procesi na kraju XX i početkom XXI stoljeća. Globalizacija predstavlja fenomen savremenog doba i kao takva obilježava savremenu epohu civilizacije. U njenoj osnovi je stvaranje jedinstvenog ekonomskog i političkog prostora u svjetskim razmjerama. Regionalizacija čini njen sastavni dio i kao takva predstavlja regionalno povezivanje i integraciju grupe geografski susjednih zemalja. Tokom 80-ih godina prošlog stoljeća javila se kao odgovor na heterogenost društva i „krizu“ savremene nacionalne države. Jedan je od temeljnih pojmova regionalnog razvoja. Načela i kriteriji na kojima počiva senzitivni su na društveno-ekonomski sistem, prostor i vrijeme. Regionalizacija doprinosi decentralizaciji, ravnomjernijem ekonomskom razvoju i demokratizaciji. Euroregija, odnosno euroregionalna saradnja predstavlja organizaciju susjednih regija na prostoru dvije ili više zemalja, koji se u tom smislu može smatrati regijom koja ima transgranični karakter. Cirkulacijom ljudi, roba i informacija povezuju se regije i ostvaruje interakcija. Dolazi, dakle, do procesa decentralizacije te ustupanja moći i suverenosti država nadnacionalnim tijelima. Globalizacija ubrzava te procese i oblikuje nove uvjete na svjetskoj razini kojima se moraju prilagoditi svi koji žele uspjeti.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću i Centar za društvena istraživanja Internacionalnog Burč univerziteta
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2014
Keywords
Keywords.
Article
PeerReviewed
K Law (General)
-
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/631eea6486e2c3cdefe0fbbfff853153.pdf
02a505cdef4e93e84b2c01098952040c
PDF Text
Text
����������������������
https://omeka.ibu.edu.ba/files/original/c9d09d94302a5e3de1397f4af37783c5.docx
21c9d73b8bb34b90eab5067144e595a2
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Extent
The size or duration of the resource.
3101
Title
A name given to the resource
Ostvarenje zdravstvene zaštite u Bosni i Hercegovini u svjetlu Direktive 2011/24/EU o primjeni prava pacijenata u prekograničnoj zdravstvenoj skrbi
Author
Author
ČOLAKOVIĆ, Maja
BEVANDA, Marko
Abstract
A summary of the resource.
Europski parlament i Vijeće Europske unije donijeli su 9. 3. 2011. godine Direktivu 2011/24/EU o primjeni prava pacijenata u prekograničnoj zdravstvenoj skrbi, koju su države članice Europske unije bile dužne transponirati u vlastite pravne sustave do 25. 10. 2013. godine. Odredbe Direktive u prvom redu predstavljaju zakonodavni odgovor na višegodišnju praksu i presude Suda pravde Europske unije u području zaštite prava pacijenata, odnosno prava građana država članica Unije na ostvarenje zdravstvene zaštite na cijelom njenom teritoriju. Budući da su se u ostvarenju ovih prava pokazale znatne poteškoće i nedostaci, odnosno ograničenja građana država članica u korištenju prekogranične zdravstvene zaštite, ciljevi Direktive su da omogući svim građanima dostupnu, sigurnu i kvalitetnu prekograničnu zdravstvenu zaštitu, osigura mobilnost pacijenata unutar teritorije Unije te suradnju između država članica na području zdravstvene zaštite, uz poštovanje nacionalnih nadležnosti pri njenoj organizaciji i realizaciji. Njome se ostvaruju neke od temeljnih sloboda na kojima počiva Unija, a prije svih sloboda pružanja usluga, sloboda kretanja osoba i sloboda kretanja roba. Primjena Direktive 2011/24/EU otvara mnogobrojna pitanja o uslovima i načinima korištenja prekogranične zdravstvene zaštite tj. mogućnosti pacijenta da ostvari zdravstvenu zaštitu u nekoj od država članica Europske unije izvan njegove matične države, s pravom na naknadu troškova pruženih zdravstvenih usluga. Zdravstveni sustav u Bosni i Hercegovini odlikuju izuzetno komplicirana struktura i rascjepkanost. Sastoji se od 13 fondova zdravstvenog osiguranja, 13 ministarstava zdravstva i jako velikog broja zdravstvenih institucija. Zapravo se jedva i može nazvati „sustavom“, jer Federacija Bosne i Hercegovine, Republika Srpska i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine imaju odvojene sustave zdravstvene zaštite, organizirane na potpuno različite načine. Pacjenti nemaju slobodu izbora pružatelja zdravstvene usluge, odnosno ne mogu ostvariti besplatnu zdravstvenu zaštitu na teritoriju čitave države, već samo unutar zdravstvenog sustava pod koji potpadaju (entitetski, odnosno kantonalni u Federaciji Bosne i Hercegovine). Imajući u vidu nužnost usklađivanja bosanskohercegovačkog zakonodavstva s pravnom stečevinom Europske unije, jasno je da ovakva organizacija sustava zdravstvene zaštite u Bosni i Hercegovine zahtijeva hitnu, temeljitu reformu. Građani Bosne i Hercegovine trebaju sigurnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, svima jednako dostupnu na teritoriji cijele zemlje, pokrivenu obveznim zdravstvenim osiguranjem, odnosno mora im biti priznato pravo na „prekograničnu“ zdravstvenu zaštitu unutar Bosne i Hercegovine. Takvo rješenje de lege ferenda značilo bi tek početni korak u potpunom prilagođavanju propisa iz oblasti zdravstva načelima na kojima počiva sistem zdravstvene zaštite u Europskoj uniji, izraženim i kroz odredbe Direktive 2011/24/EU.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću i Centar za društvena istraživanja Internacionalnog Burč univerziteta
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2014
Keywords
Keywords.
Article
PeerReviewed
K Law (General)